Šta povezuje Bauhaus, školsku ustanovu u Vajmaru iz 1919. godine koja se bavila interdisciplinarnim dizajnom i američku multinacionalnu tehnološku kompaniju Apple?

Na Bauhausu, idejni tvorci  i studenti su se trudili da izjednače umetnost sa zanatom i da ih , uz pomoć obrazovno inovativnih i eksperimentalnih metoda povežu u jednu koherentnu celinu. Steve Jobs je 1983. godine u Aspenu u Koloradu na Internacionalnoj dizajnerskoj konferenciji izjavio da kompjuteri izgledaju “kao đubre” a da će Apple kompanija do kraja te godine prodati tri miliona računara, a do 1986. godine čak deset miliona bez obzira na njihov izgled, a potom izjavljuje da  će novi Apple računar biti deo svakodnevnog javnog i privatnog okruženja.

Osam decenija pre ovog intervjua, u Vajmarskoj republici, umetnici, dizajneri i zanatlije na Bauhausu se bave sličnim pitanjem. Na Bauhausu su idejni tvorci posmatrali eksponencijalni rast industrijalizacije početkom XX veka koja je pretila da uništi originalnost predmeta. Kao odgovor na ovo pitanje, studenti su stvarali nameštaj, tekstile i upotrebne predmete tako da budu estetski ali i funkcionalni objekti.

Jednostavnost je bila ključna reč svega. Krilatica arhitekte i nešto kasnije direktora Bauhausa, Mis van de Roea “više je manje”  je najbolje opisivala filozofiju dizajna koju je Bauhaus negovao. Taj princip je išao dalje od jednostavnosti forme koja je podrazumevala čiste geometrijske oblike i površine koje prate funkciju. Svaki dizajnirani predmet na Bauhausu je pored vizuelno elegantne i minimalističke forme bio i funkcionalan. Bauhaus filozofija dizajna i multinacionalni tehnološki gigant Apple Inc. imaju istu vodeću doktrinu koja podrazumeva minimalistički i pročišćeni dizajn sa jedne strane, a funkcionalnost proizvoda sa druge strane.

Steve Jobs nije oduvek bio pristalica maksime Bauhausa 20tih godina prošlog veka. Naime, prve zvanične Apple kancelarije su sedamdesetih godina bile smeštene u prostoru u kojem je bio i tehnološki gigant Sony.  Sony bio jedan od retkih brendova koji je imao prepoznatljiv dizajn i u neku ruku jedinstven industrijski izgled sa masivnim proizvodima  koji su bili “muški” ali i deo potrošačke kulture i ukusa sedamdesetih.

Steve Jobs je u početku bio fasciniran estetikom industrijskih proizvoda, ali već do 1981. godine kada je Jobs prisustvovao gore već pomenutoj konferenciji na Aspen Univerzitetu njegovo interesovanje za industrijski izgled proizvoda bledi. Kampus instituta u Koloradu gde je održana konferencija je dizajniran od strane austrijskog umetnika i arhitekte Herberta Bajera četrdesetih godina prošlog veka koji je ujedno bio i bivši student Bauhausa. Jobs je okružen građevinama, enterijerom i pratećim nameštajem bukvalno zakoračio u nasleđe Bauhausa.Iako na prvi pogled dizajn Apple proizvoda više podseća na kompaniju Braun i filozofiju dizajna Ditera Ramsa, ipak je reč o Bauhaus nasleđu jer funkcionalizam i minimalistički dizajn Ditera Ramsa i kompanije Braun se ugleda na školu dizajna u Ulmu koja je predstavljala (uz Black Mountain College) posleratni pokušaj obnove Bauhausa.

1983. godine Steve Jobs objedinjuje Apple-ov dizajnerski concept koji se suštinski temelji na Bauhausu, a možda se najbolje može objasniti Jobsovim citatom “Način na koji vodimo kompaniju, produkt dizajn, reklamiranje, sve se svodi na jednostavnost. “ Steve Jobs je insistirao na  razlici između Apple računara (levo) i drugih, na tržištu vodećih računara, ističući dizajn svetle boje koji je pročišćen i iskren po pitanju visoke tehnologije, što u tom trenutku odudara od teškog industrijskog izgleda i masivnosti koju Sony predstavlja. (desno)

Još jedna karakteristika koja se može uočiti i kod Bauhausa i kod Apple proizvoda je paradigma novih materijala i insistiranje na kvalitetu. Na primer, pionir u modernističkom dizajnu nameštaja Marcel Breuer je sa svojom čuvenom Wassily stolicom po prvi put predstavio metalne tubularne cevi u privatnom enterijeru (do 1925. godine kada je stolica nastala tubularne metalne cevi se koriste samo u enterijeru bolnica i opremanju unutrašnjosti automobila). Umesto da sakrije ili preruši futuristički aluminijum, Brojer je uradio upravo suprotno, inspirisan svojim novim biciklom marke Adler.

Godinama kasnije, kada su Steve Jobs i uticajni dizajner Jonathan Ive razmišljali o dizajnu prvog iMac-a, odlučili su se sa providnu spoljašnjost koja je otkrivala uredno raspoređene unutrašnje delove.

Walter Isaacson je 2011. godine u svojoj biografiji o Steve Jobsu napisao da i metaforički i u realnosti, providna struktura iMac-a je povezana sa internom mehanikom kompjutera i eksternim dizajnom. Kao Bauhaus 21. veka Apple je uspeo da poveže različite kreativne profesije i ujedini ih u jednom proizvodu.

Pored vizuelno sličnih karakteristika između Bauhausa i Apple kompanije, i u samoj dizajnerskoj filozofiji se mogu učitati sličnosti. Bauhaus škola za dizajn jer verovala da sve kreativne i stvaralačke nauke bilo da je to arhitektura, grafički dizajn ili slikarstvo moraju biti ujedinjeni pod idejom totalne umetnosti – gesamtkunstwerka. Na sličan način za Apple krajnji cilj ne predstavlja proizvod, već se vodi računa o pakovanju, o okruženju, o lokacijama prodavnica itd.

Steve Jobs je jednom rekao da Apple kao kompanija stremi kvalitetu Muzeja moderne umetnosti, u čemu su i uspeli u bukvalnom smislu, sa obzirom da se čak deset Apple proizvoda sada nalazi u stalnoj postavci MoMA muzeja, uključujući i prvu generaciju iPod-a i iMac-a.

 

Fotografije preuzete sa: https://www.artsy.net/article/artsy-editorial-steve-jobs-learned-bauhaus